Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter
>

Потпредсједник Симовић поводом двије године рада Владе: Снажан замах у развоју пољопривреде

Потпредсједник Симовић поводом двије године рада Владе: Снажан замах у развоју пољопривреде
Датум објаве: 26.11.2018 12:26 | Аутор: мпрр

Испис Штампај страницу


МПРРМПРР

Министарство пољопривреде и руралног развоја у протекле двије године рада Владе постигло је охрабрујуће резултате у свим областима рада – пољопривреди, руралном развоју, рибарству, шумарству и водопривреди.

Остварени су раст и модернизација производње, побољшање конкуретности домаћих произвођача, усвајање захтјевних стандарда, повећање супституције увоза и раст извоза, отварање нових радних мјеста и стварање претпоставки за одрживо коришћење природних ресурса у корист свих грађана Црне Горе.

Сумирајући постигнуте резултате у овим областима, потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић истакао је да су резултати постигнути посебно захваљујући приступу који је подразумијевао активан теренски рад и снажно партнерство са европским и другим међународним партнерима, пољопривредним произвођачима и предузетницима, затим локалним самоуправама, научним и стручним институцијама, цивилним сектором, као и медијима.  


„Током ове двије године, бројне активности организовали смо на терену и у тој непосредној комуникацији сагледавали све изазове са којима се произвођачи сусрећу у свом раду, афирмисали њихов посвећени рад и резултате, чули и поруке подршке, као и бројне сугестије и идеје. Били смо и на сјеверу и на југу. Обилазили пољопривредне произвођаче и предузетнике, рибаре, шумске комплексе и путеве, лабораторијске капацитете, бројне институције, учествовали на локалним сајмовима и манифестацијама, као и на међународним конференцијама“, казао је Симовић истичући да му је посебна част да Министарство данас може да угости све оне које је са својим сарадницима обишао у више од 200 посјета током претходне двије године.

„Такву праксу ћемо наставити и у наредном периоду, јер најбоља гаранција успјеха у креирању и реализацији политика је у непосредној, отвореној и партнерској комуникацији“, казао је Симовић.

Значајно повећана подршка пољопривреди

Говорећи о конкретним резултатима, Симовић је подсјетио да је Агробуџет значајно повећан и да је у претходне двије године збирно износио преко 70 милиона еура, као и да су повећана издвајања и из европских и других међународних фондова, захваљујући напретку Црне Горе у процесу интеграција. Он је најавио раст средстава за подршку и у наредном периоду.

Модернизована и повећана производња

Када је ријеч о конкретним резултатима, кроз програме бесповратне подршке инвестицијама у износу од 50-70%, у протекле двије године подржана је:  набавка преко 4.000 комада механизације и опреме за примарну производњу и око 10.000 комада опреме за прераду, изградња и реконструкција око 30.000м2 простора за примарну производњу и прераду, набавка око 4.200 грла крупне и ситне стоке, набавка око 2 милиона комада садног материјала, засновано око 220ха нових засада у виноградарству и воћарству.

Кроз програме директних плаћања (субвенције) са око 13 милиона еура подржано је око 10 хиљада произвођача, при чему је проширен обухват корисника премија у сточарству и примјетан тренд пораста броја грла обухваћених премијама.

Расте количина откупљеног млијека

У претходне двије године исплаћене су премије за преко 80 милиона литара млијека. Расту количине откупљеног млијека. Процјена је да ће до краја ове године мљекаре откупити око 28 милиона, литара што је раст од 8% у односу на претходну.

МПРРМПРР

Премије и за прераду млијека на газдинству

Мјера подршке преради млијека на газдинству која је уведена прошле године, према ријечима Симовића, дала је вишеструко позитивне ефекте. „Овом мјером унаприједили смо безбједност млијечних производа, омогућили бројним произвођачима млијека у подручјима гдје није организован откуп да добију премију за произведено млијеко и помогли им да њихов производ буде цјеновно и квалитетом конкурентнији“, казао је Симовић додајући да је процјена да ће до краја године подршком бити обухваћено око 21 милион литара млијека, од чега ће се произвести најмање 2.100т разних мљечних производа.

Смањењем минималних критеријума за субвенције по хектару, с циљем повећања обухвата корисника и повећања регистрованих површина пољопривредног земљишта, више од 2.300 газдинстава остварило је подршку од 2,3 милиона € за око 6.000ха обрадивих површина.

Очувана стабилност тржишта

Симовић је истакао да се водило рачуна и о стабилности тржишта, па се благовремено реаговало и покренуле дозвољене тржишно интервентне мјере, чиме је обезбијеђен откуп производа (малине, лубенице, кромпира) и очувана стабилност тржишта и сачуван доходак произвођача. Такође, настављена је и подршка откупу јагњади, као израз бриге и према  пензионерима и према фармерима.

Заштићена четири производа

Остварени су, како је казао, искораци на плану унапређења квалитета производа кроз заштиту назива, као и у органској производњи за коју расте интересовање.

Заштићена су четири производа: „Његушки пршут“, „Пљеваљски сир“, „Црногорски говеђи пршут“ и „Црногорска стеља“, а у процедури су још три захтјева, за „Црногорски пршут“, „Дурмиторски скоруп“ и „Колашински лиснати сир“. Он еј казао да се очекује и отпочињање процедуре заштите меда и маслиновог уља.

Више од милион еура за почетак пословања 106 младих фармера

Симовић је казао да су реализовани бројни програми подршке кроз мјере руралног развоја из националног буџета, гдје је посебно важан програм - подршка младим фармерима. Он је саопштио да је од 2017. подржано 106 младих фармера са по 10.000€ бесповратних средстава, што је укупно преко милион еура. €. Овај програм биће, како је истакао, настављен.

Кроз мјере руралног развоја подржано је са 570 хиљада еура и 147 корисника за прераду на газдинству, кроз набавку опреме и адаптацију просторија: 55 погона за прераду млијека, 46 за прераду воћа, поврћа и житарица, 44 за производњу меда и 2 за прераду меса. Са циљем ублажавања ефеката климатских промјена 131 произвођач је остварио подршку за бунаре и бистијерне.  У последње двије године у просјеку 1.300 сточара који издижу на катуне подржавно је са око 430 хиљада €. Подржано је и побољшање услова за 76 корисника катуна од којих је 58 адаптирало просторије или ријешило питање водоснабдијевања, а 18 уградило соларне панеле.

Граде се путеви и водоводи у руралним подручјима

Према ријечима Симовића, посвећено се радило и на унапређењу руралне инфраструктуре. Са 1,5 милиона еура подржано је преко 100 пројеката локалне инфраструктуре, у сарадњи са општинама, мјесним заједницама, удружењима и пољопривредним произвођачима.

Започета је реализација пројекта са Међународним фондом за развој пољопривреде ИФАД-ом, укупне вриједности 13,6 милиона €. Симовић је казао да еј ове године асфалтирано 10 дионица путева (вриједности око 350 хиљада €) и реализовано пет пројеката за водоснадбијевање (вриједности око 110 хиљада €). Процјењује се да 8.800 корисника има директну корист од ових инвестиција. У компоненти за подршку кластерима подржано је 55 корисника и износ укупне подршке је преко 60 хиљада €.

МИДАС 2  -нових 30 милиона еура за пољопривреду и рибарство

Почетком јуна ове године започета реализација новог развојног импулса за пољопривреду и рибарски сектор, кроз МИДАС 2 пројекат, угворен са Свјетском банком, вриједности 30 милиона еура. „У новом МИДАС-у поставили смо више циљева, а најважнији су да додатно ојачамо капацитете Министарства пољопривреде за испуњење захтјева за приступање ЕУ, ојачамо конкурентност пољопривредног сектора, подржимо диверзификацију активности у руралним подручјима, додатно унаприједимо систем безбједности хране – укључујући безбједно управљање животињским нуспроизводима и модернизујемо сектор рибарства“, казао је Симовић.

Расте број запослених у сектору пољопривреде

Кроз ИПАРД лике програме реализовано је око 400 пројеката укупне вриједности инвестиција од око 16 мил. € за које су корисници остварили бесповратну подршку од близу 8 мил. €.

Реализацијом ових пројеката подигнута је конкурентност и примарног и прерађивачког сектора, повећан обим производње и освојени нови стандарди квалитета и безбједности хране и отворени или реконструисани бројни погони у различитим секторима (месопреради, мљекарству, винарству, маслинарству, љековитом биљу…). У реализованим пројектима укупно је ангажовано око 1.400  запослених, и око 8.000 коопераната је директно везано за ове погоне.

Потпредсједник Симовић је саопштио и да укупан број запослених у сектору пољопривреде биљежи раст. „Према подацима МОНСТАТ-а из другог квартала ове године, у сектору пољопривреде ради 20.900 запослених“.

МПРРМПРР

ИПАРД – велики инвестициони замах

Након што су испуњени услови за почетак реализације великог ИПАРД-а, објављена су два јавна позива, за примарну производњу и за прераду. Укупно су пристигле 434 апликације са планираним инвестицијама од око 55 милиона € и бесповратном подршком од 27 милиона €.

„При крају су административне контроле захтјева и већ су кренуле теренске контроле. Желимо и морамо да убрзамо овај процес, свакако уз досљедно поштовање захтјевних правила и процедура. Циљ је да што прије започне овај велики инвестициони замах, који ће дефинитивно промијенити црногорску пољопривреду. Такође, циљ нам је да што прије објавимо нове јавне позиве за прераду и примарну производњу“, казао је Симовић, додајући да је циљ да се акредитује и нова мјера подршке диверзификацији активности у руралним подручјима, са посебним акцентом на агротуризам.

Симовић је изразио очекиванеј да ће ИРФ, као и до сада, обезбиједити квалитетне услове за претфинансирање свих ових пројеката. Он се и овом приликом честитао ИРФ-у што је унаприједио доступност кредита за пољопривредни сектор прихватајући за гаранције објекте и земљиште на селу.

Валоризујемо пољопривредно земљиште у државној својини 

Потпредсједник Владе је истакао и да охрабрујуће резултате даје и пројекат валоризације пољопривредног земљишта у државној својини, кроз који ће на више од 310 хектара закупљеног пољопривредног земљишта у државном власништву у општинама Никшић, Котор, Улцињ и Подгорица, бити заснована интензивна производња и прерада, уз планиране инвестиције од преко 9 милиона еура и отварање бројних нових радних мјеста. У току је оглас за закуп нових 200 ха на територији општине Улцињ, а континуирано интересовање предузетника за закуп пољопривредног земљишта у државној својини даје оптимизам и за нове искораке на плану валоризације расположивог земљишта.  

Он је подсјетио да је започета изградња „Куће воћа“ у Андријевици, вриејдна 1,5 милиона  еура, која ће бити додатна подршка и подстицај сектору воћарства, као и да су створене претпоставке за скори почетак градње „Куће маслина“ у Старом Бару.

Показали одлучност за развој сектора рибарства

Формирањем Директората за рибарство, како је казао Симовић, показана одлучност за развој овог сектора и испуњавање препорука ЕК за спровођење циљева Заједничке рибарске политике ЕУ.

Кроз мјере Агробуџета усмјерене на јачање професионалне риболовне флоте, унапређење сектора марикултуре и слатководне аквакултуре и одрживо управљање и очување ресурса опредијељена је подршка око 600 хиљада €, док је кроз МИДАС 2 обезбијеђена подршка рибарима од 10 милиона еура за модернизацију флоте, реконструкцију и изградњу лука и мјеста првог искрцаја, јачање административних капацитета и подршку раду удружења рибара“, казао је Симовић.

Он је подсјетио да је у јулу прошле године формирана радна група за сузбијање употребе експлозивних направа и других недозвољених алата у сврху улова. „Препознате су обавезе и одговорности надлежних државних институција, уз значајно учешће и допринос невладиних организација, стручне и укупне јавности. Спроведене су бројне акције МУП-а и инспектора за морско рибарство, одузето више десетина кг експлозива, поднешено 150 прекршајних и кривичних пријава, одузето око 4.000 кг нелегално уловљене рибе“, казао је Симовић.

Све ове активности у сектору рибарства препознате су и у извјештају ЕК у коме се констатује да је остварен добар напредак.

„С обзиром да су ресурси рибе у морском рибарству дјељиви међу државама, Црна Гора је успјела да се на нивоу Медитерана избори да црногорски  сектор рибарства има другачији третман у односу на остале чланице Генералне комисије за рибарство Медитерана, укључујући и државе ЕУ. У преговорима са ЕУ постигли смо да право на излов ситне плаве рибе са 40т повећамо на ниво од 2.500 т и на тај начин покажемо да не желимо бити колатерална штета других држава које су преполовиле своје ресурсе“, казао је Симовић.

Безбједност хране: Враћено 2.000 тона хране са границе

Потпредсједник је казао да се у циљу заштите здравља људи, интензивно се радило на контроли хране из увоза. У периоду од 1. јуна прошле године до данас, забрањено је стављање на наше тржиште чак 230 пошиљки са око 2.000 тона различитих врста хране, која није задовољавала прописане параметре безбједности и квалитета. Истовремено, са унутрашењег тржишта је уклоњено близу 50 тона хране, а посебне контроле су вршене за мед и маслиново уље.

Симовић је подсјетио да су половином прошле године, 5 објеката за производњу меса и производа од меса и 3 објеката за производњу јаја, добили су ЕУ извозне бројеве, што је, како је казао, потврда повјерења ЕК за мјере које спроводимо у области ветерине и безбједности хране, као и потврда достигнутог степена испуњених стандарда у нашим производним погонима.

Он је казао да су, од усвајања Националног програма за унапређење објеката(јул 2017.) до данас 43 објекта већ потпуно усклађена са ЕУ стандардима. Говорећи о резултатима оствареним у области безбједности хране, Симовић је, између остаог, казао да су створене и претпоставке за јачање лабораторијских капацитета, те да ће до краја године бити савременом опремом опремљена лабораторија за мљекарство, а врло брзо и лабораторије за мед и вино, као и фито лабораторија.

Потребна пажња посвећена је и области заштите добробити животиња, гдје посебну улогу имају активности Савјета за заштиту животиња који је формирала Влада са циљем да приоритетно рјешава питања одговорног власништва и популације напуштених паса. 

ШУМАРСТВО:

У сектору шумарства, према ријечима Симовића, постављена су два важна задатка:

Одговорност,  да заштитимо и одрживо користимо осјетљиве шумске ресурсе

Обавезу, да пажљивим планирањем, обезбиједимо раст инвестиција у шумарству и дрвопреради, и допринесемо повећању конкурентности и запослености у овим секторима.

Суочавајући се са бројним изазовима и постављеним циљевима доносиле су се, како је казао, важне одлуке. Одлука о ограничењу извоза дрвних сортимената из шума у државном власништву и увођење режима дозвола за шуме у приватном власништву, која ј већ дала видљиве резултате -  раст извоза производа од дрвета, у првом реду резане грађе и дрвног пелета. Симовић је додао да је охрабрујући, иако још недовољан – раст остварених прихода од концесионих накнада.

Говорећи о одлуци да се дефинише нови концепт газдовања шумама, Симовић је рекао да су урађене студије уз подршку Свјетске Банке, те да су кључне препоруке да се умјесто давања концесија, пређе на систем продаје дрвних сортимената на шумским стовариштима. „Та промјена условљава и законодавне и организационе промјене у сектору шумарства и претпоставља оснивање државног предузећа за газдовање шумама. Ово је важна и истовремено осјетљива реформа, и због тога мора се пажљиво спроводити, са посебном потребом да се чују и уваже поруке које долазе и од привредних субјеката“, казао је Симовић.

Он је додао да је у 2017. години посађено укупно 273 хиљаде садница, а да је овој години започета акција “По једна садница за сваког становника Црне Горе“, у којој ће до краја године бити засађено 630.000 садница.

Симовић је, између осталог, казао да је упозорење појединим концесионарима на потребу одговорнијег односа у санацији и одржавању шумских путева, који користе и становници у руралним подручјима, имало за резултат одређено, али још увијек недовољно, побољшање стања путне инфраструктуре.

ВОДОПРИВРЕДА

Националним буџетом, за пројекте водоснабдијевања у претходне двије године, опредијељено је око 2 милиона €, при чему су реализована 102 пројекта широм Црне Горе којима је постављено преко 110 км примарне и преко 35 км секундарне водоводне мреже, казао је потпредсједник Симовић.

Он је подсјетио да се у области водопривреде реализују вриејдни пројекти у сарадњи са ЕУ и СБ. Кроз програм грант подршке СБ, ради се елаборат регулације ријека Грнчар и Лим у циљу заштите од поплава, затим реализује се програм малих грантова за 11 пројеката, а набављена је и неопходна опрема за потребе Хидрометеоролошког завода. 

Посебно важан је ИПА пројекат „Јачање капацитета у циљу имплементације Оквирне директиве о водама“, у износу од 1.900.000 € бесповратних средстава, кроз који су изведена истражна бушења у циљу проналажења подземних вода у безводним теренима Црне Горе, у дужини од 1.200 метара. „Укупно је изведено 1.074 метра позитивних бушотина. Посебно смо охрабрени пронађеном водом у традиционално безводним подручјима: Бањанима, Голији, Чеву и Тргају. Према ријечима Симовића, наредне године очекује се почетак новог важног пројекта, вриједности 2.500.000 €, којим је предвиђено додатних 1.500 метара истражних радова, припрема Плана заштите од поплава, и мјера регулације у циљу заштите од поплава и припрема хидрауличког модела Бојане.

Симовић је подсјетио да је Министарство у априлу прошле године донијело Одлуку о забрани даље експлоатације шљунка и пијеска из ријечних корита, као интервентну мјеру и покренуло израду стратешких пројеката регулације водотока у складу са ЕУ директивама у овој области.Интервентне мјере спроведене су циљано на мјестима на којима је постојала могућност угрожавања људи и имовине“.

Он је казао и да се успјешно спроводи пројекат продубљивања десног рукавца ријеке Бојане, који је Влада као хитну мјеру покренула након  што је прошле године три пута био заустављен ток Ријеке Бојане кроз десни рукавац. 



Текст обраћања потпредсједника Владе и министра пољопривреде Милутина Симовића на прес конференцији

Презентација Министарства пољопривреде и руралног развоја поводом обиљежавања двије године рада Владе Црне Горе

Министарство пољопривреде и руралног развоја