Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter
>

Потпредсједник Симовић представио Агробуџет за 2018: Добра основа за даљи развој пољопривреде, унапређење услова живота на селу и отварање нових радних мјеста

Потпредсједник Симовић представио Агробуџет за 2018: Добра основа за даљи развој пољопривреде, унапређење услова живота на селу и отварање нових радних мјеста
Датум објаве: 29.01.2018 14:12 | Аутор: МПРР

Испис Штампај страницу


МПРРМПРР

Потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић представио је данас Агробуџет за 2018. годину, који износи износи 39.955.000 € и већи је за 8,5 милиона € или 26,8% у односу на прошлу годину.

Обраћање потпредсједника Симовића преносимо у цјелости:

Поштовани представници медија,

Хвала вам на значајном присуству поводом представљања Агробуџета за ову годину.
И овом приликом желим да укажем на улогу и важност медија у реализацији укупне пољопривредне политике, изазова и обавеза који стоје пред свима нама у подизању конкурентности наше пољопривреде; достизању све значајнијих стандарда и одрживих пракси; стварању услова за квалитетнији живот на селу; отварању перспектива да живот на селу буде прилика за савремени и уносни агробизнис; стварању услова да сектор пољопривреде буде реални и снажни генератор отварања нових радних мјеста; да се обезбиједи супституција увоза и повећање извоза; да се оснажи наш туристички бренд.

Ово су обавезе и изазови за све нас: и за пољопривредне произвођаче, прерађиваче, за секторе туризма и трговине и за локалне и државне институције.

На том послу медије доживљавамо као значајне партнере и овом приликом још једном указујем на отвореност Министарства и позивам на партнерску сарадњу у информисању јавности о свим овим темама.

Вођени принципом заједништва и овогодишњи Агробуџет креирали смо ЗАЈЕДНО: са произвођачима, удружењима, прерађивачима, представницима струке. Важна је била и анализа реализације мјера прошлогодишњег Агробуџета, препоруке и сугестије и корисника и служби које су биле одговорне за реализацију мјера.

Важне су биле препоруке и наших међународних партнера: ЕК и надлежних директората, ИФАД-а, Свјетске банке и бројних специјализованих међународних организација за рибарство, здравље животиња, безбједност хране.

Укупан Агробуџет за 2018. годину износи 39.955.000 € и већи је за 8,5 милиона € или 26,8% у односу на прошлу годину.
Агробуџет представља збир средстава из националног буџета, европских фондова и веома повољних кредитних аранжмана, које смо уговорили током прошле године са Свјетском банком и Међународним фондом за развој пољопривреде – ИФАД-ом.

Као што је приказано на слајду, код сва три кључна извора средстава у овој години биљежимо значајан раст.
Расту издвајања из националног буџета за 1,9 милиона €.

Посебно охрабрује раст расположивих ЕУ фондова, што је резултат нових европских искорака Црне Горе, потврда јачања капацитета наших институција (завршена акредитација крајем прошле године, нови административни капацитети, стечена искуства у реализацији бројних програма у претходним годинама…). Упоредна искуства многих држава, садашњих чланица ЕУ, говоре да поред великих бенефита у бројним областима, посебно су за сектор пољопривреде добили издашне фондове подршке. На нама је да ту шансу искористимо, као што су успјеле бројне нове ЕУ чланице.

У структури Агробуџета дефинисане су три области подршке: пољопривреда, рибарство и оперативни програми.

Укупно је дефинисано 56 мјера. Највећи број мјера се односи на рурални развој и то 23, у износу од 23,5 милиона €, односно 58,8% од укупног Агробуџета.
За мјере тржишно-цјеновне политике намијењено је 6,6 милиона €, кроз 9 мјера. За ову врсту подршке имамо раст од близу једног милиона € у односу на прошлу годину.
На сљедећим слајдовима је приказана структура Агробуџета у апсолутним и релативним износима.

За директна плаћања дефинисали смо шест програма и опредијељено је преко 6 милиона €, односно око 800 хиљада € више него прошле године.

Обезбијеђен је шири обухват корисника, укључивање знатно већег броја малих газдинстава у систем премија. Шири обухват и укључивање малих газдинстава је израз додатне праведности, уважавања реалних структура – односно броја грла и величине земљишних парцела, уз истовремено постепено приближавање директних плаћања европском моделу. Повећаним обухватом корисника стварамо бољу основу за преговарачку позицију са ЕУ, како би црногорски фармери добили премије из ЕУ буџета, на начин на који сада тај значајни подстицај користе фармери широм Европе.
МПРРМПРР
Због тога смо смањили услов за премије у сточарству са три на два грла у говедарству и са 30 на 20 грла у козарству.

Смањили смо услов минималне површине у биљној производњи са 0,5 на 0,3 ха.

Повећали смо премије за тов јунади за грла поријеклом из Црне Горе на 140 € по грлу.

Такође, постепено уводимо ЕУ системе контроле да би припремили наше фармере и институције на правила коришћења значајно већих ЕУ фондова за директна плаћања.

Охрабрени резултатима подршке прераде млијека на породичним газдинствима, настављамо са том мјером, вјерујући да ћемо број прошлогодишњих газдинстава – 276, повећати у овој години. То је била добра одлука, јер тих 276, вјерујем у овој години и 400 газдинстава, су нови погони у којима живе и раде чланови тих породица. Ти објекти се региструју код надлежне управе, контролише се квалитет и здравствена исправност готових производа, чува се традиционална производња и подстиче потражња за тим производима у туристичким објектима и трговачким ланцима.

Премије за млијеко остају на прошлогодишњем високом нивоу, уз унапређење процедура и потребу испуњавања хигијенских услова на фармама, уз додатне премије за квалитетно сирово млијеко.
Новина је и додатна подршка за младе фармере. За њих смо обезбиједили и посебне програме и додатне подстицаје. Задржали смо посебан програм за младе фармере који смо започели прошле године и кроз који смо за њих 45 обезбиједили по 10.000€ бесповратне подршке, за покретање пословања. Настављамо и ове године, вјерујем, са нових 50 младих фармера. Старосну границу смо повећали са 30 на 35 година. Код директних плаћања млади фармери имају повећану премију по хектару и повећану бесповратну подршку у одређеном броју мјера руралног развоја.

Подршка сектору пчеларства увећана је за 58% у односу на прошлу годину.

Задржали смо мјеру за случај потребе за интервенцијама на тржишту. Искуство из прошле године указује на потребу ове мјере, када се јаве тржишни вишкови код сезонских производа и када треба интервенисати са дозвољеним мјерама – складиштења и сл.

Мјере руралног развоја подијелили смо на три такозване осовине.
МПРРМПРР
Прва и најважнија осовина по опредијељеним средствима је мјера јачања конкурентности произвођача хране, за коју смо дефинисали 17 програма и опредијелили око 21 милион €.
Настављамо са реализацијом ИПАРД лике пројеката намијењених за пољопривредна газдинства и сектор прераде.

Током прошле године, реализовали смо 217 ИПАРД лике пројеката, укупне инвестиције 8.400.000€ и обезбиједили бесповратну подршку од 4 милиона€.

Охрабрени овим резултатима, исказаном спремношћу и потребом за средствима и примарног и прерађивачког сектора, реално је очекивати да ће се овогодишња планирана средства реализовати.

Ове године крећемо у реализацију великог ИПАРД програма на бази досадашњих искустава и научених лекција од стране корисника и административних структура; опредијељености да сви заједно будемо још ефикаснији, да буде више партнерства са локалним самоуправама које морају бити сервис фармерима; да буде мање бирократских баријера и на локалном и на државном нивоу; да ИРФ настави, као и прошле године, са ефикасним и брзим пласманом средстава за предфинансирање уз прихватање имовине на селу за обезбјеђење кредита.

Европска правила за коришћење европских средства, морају се до краја испоштовати. Вјерујем да ћемо бити успјешни и реализовати планирана средства по ИПАРД програму. Да ћемо реализовати пројекте за примарну производњу, за инвестиције од 10.000 до 500.000 €, за које је обезбијеђена бесповратна подршка до 60%, за младе фармере до 65% или чак до 70% за младе фармере у планинским подручјима. Вјерујем да ћемо бити успјешни и у реализацији пројеката у области прераде за инвестиције од 40.000 до 1.500.000€ за које је обезбијеђена бесповратна подршка до 50% инвестиције.

Настављамо са подршком: развоју виноградарства и винарства, воћарства, маслинарства, повртарства, љековитог и ароматичног биља, инвестицијама у прераду на газдинствима, уз максимално прихватљиве инвестиције до 10.000€ и бесповратну подршку до 50% реализоване инвестиције.

Настављамо са мјерама за које се показало велико интересовање и остварени добри резултати у прошлој години: набавка сточног фонда, набавка пољопривредне механизације, прикључака и опреме, подршка изградњи бунара, уз новину ове године подршуе изградњи бистијерна у безводним подручјима.

Новина је да ћемо кроз пројекат МИДАС ИИ подржати формирање откупних центара и обезбиједити подршку инвестицијама у рурални туризам. Такође, кроз пројекат ИФАД-а покрећемо развој кластера и уз средства из националног буџета, реализоваћемо пројекте развоја руралне инфраструктуре.

У оквиру политике руралног развоја дефинисали смо 4 програма за одрживо газдовање природним ресурсима и два програма за побољшање квалитета живота и ширење економских активности у руралним подручјима.

Дио и овогодишњег Агробуџета су програми подршке општим сервисима у пољопривреди, као и подршка старачким домаћинствима.

Сектор рибарства подржаћемо кроз два програма:
- Развој сектора морског рибарства и марикултуре,
- Развој сектора слатководног рибарства и аквакултуре.

Обезбијеђена су средства у износу од 1.043.000€, што је повећање од 135% у односу на прошлу годину.

Поред подршке професионалним рибарима и унапређењу сектора марикултуре, посебна пажња ће се посветити мјерама за одрживо управљање и очување ресурса рибе и других морских организама.
Подржаће се набавка и инсталација неопходне опреме за мјеста првог искрцаја дуж наше обале, успостављање електронског система прикупљања података и сљедљивости у малом обалном риболову.

Код слатководног рибарства, такође, новина је успостављање сљедљивости производа рибарства, кроз набавку уређаја за вођење евиденције о продаји и изградњу и опремање мјеста прве продаје.

Уводимо и директна плаћања у аквакултури, како би подржали узгајиваче слатководне рибе.

У оквиру програма који се реализују преко Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове реализоваће се четири програма.

По први пут имамо посебно обезбијеђена средства у националном буџету за реализацију Програма мјера за безбједност хране, за који је издвојено 349.000€. Додатно ће се унаприједити систем службених контрола хране и редовних анализа хране у свим фазама - од примарне производње, преко прераде до продаје крајњем потрошачу.

За мјере обавезне здравствене заштите животиња уложиће се 1.400.000€, уз додатно улагање од око милион € за вакцинацију против квргаве коже говеди и плавог језика. У прошлој години, захваљујући опредијељеним средствима, благовременој и квалитетној вакцинацији успјели смо да заштитимо сточни фонд. Урадићемо то и ове године.

Уз спровођење редовног програма фитосанитарних мјера унаприједићемо капацитете кроз изградњу и опремање фитосанитарних лабораторија.

Сматрамо да овај Агробуџет представља добру основу за: даљи развој сектора пољопривреде, унапређење услова живота на селу, отварање нових радних мјеста, усвајање нових стандарда и јачање наших институција. Овај Агробуџет је и пут за обезбјеђивање још издашније подршке из националног буџета и ЕУ фондова.

Вјерујем да ћемо у реализацији Агробуџета бити сви заједно: и бројни корисници и стручне службе и институције и локалне заједнице.

Бићемо заједно на терену, код домаћина, у погонима у којима се производи храна и у локалним заједницама.

Вјерујем да ћемо у тим заједничким напорима имати подршку медија.